Kucni Trener na Facebook-u
Da bi postigli brži rast mišića morate rotirati tipove vežbi

See more details
Započnite trening zagrevanjem i tako sprečite povrede

See more details
Da li u toku vežbanja radite sa odgovarajućim težinama?

See more details

Holesterol - Najvažniji nutritijent

Štampa PDF

Jedan je od najvažnijih nutritijenata u ljudskom organizmu.
Direktno učestvuje u izgradnji polnih hormona kao što su testosteron, estrogen i progesteron, kao i u prozivodnji vitamina D.
Učestvuje u izgradnju membrane ćelija kao i u poboljšanju u funckionisanju neurotransmitera koji služe za prenos impulsa preko sinapsi.
Izgrađuje žučnu kislinu koja učestvuje u procesu varenja.
Nalazi se u skoro svakoj ćeliji u ljudskom organizmu i skoro svaka ćelija je sposobna da ga sintetiše.
Dve trećine ovog nutritijenta se proizvodi u jetri dok se ostatak unosi preko hrane.
Naučnici ga direktno povezuju sa razvojem inteligencije kod ljudi, a majčino mleko ga je puno.
Mozemo slobodno da kazemo da bez njega nema života!

Verovatno se pitate o kom nutritijentu se radi?
Verovali ili ne, pitanju je HOLESTEROL!

Holesterol je neophodni, sastavni deo organizma, potreban za normalno funkcionisanje svake ćelije.
Kod beba neophodna za pravilan razvoj centralnog nervnog sistema
Holesterol putuje u česticama koje se zovu lipoproteini kao što su HDL(LIPOPROTEINI VELIKE GUSTINE) I LDL (LIPOPOROTEINI MALE GUSTINE).
Šta su zapravo lipoproteini?
Lipoporteini predstavlaju spoj lipida(masnoća) i proteina i služe kao transporteri različitih nutritijenata u krvotoku.
Trigliceridi se najčešće prenose preko VLDL, odnosno lipoproteina vrlo male gustine            ( very low density lipoproteins)
Pošto ni holesterol ni trigliceridi nisu rastvorljivi u vodi, i ne mogu sami da se transportuju kroz krvotok, njihov transport obavljaju različiti lipoproteini.
Ono sto je vazno naglasiti je da ne postoji dobar i loš holesterol već samo različiti lipoproteini koji ga transportuju kroz organizam.
LDL je loš, a HDL dobar holesterol?
Zapravo....ne baš!
LDL lipoproteini i to samo jedan podtip LDL čestica može ukoliko je oštećen u procesu oksidacije  da izazove inflamaciju odnosno zapaljenski proces na zidovima krvnih sudova koji mogu dovesti do pojave plaka odnosno začepljenja arterija.

Potrebno je naglasiti da postoje različite vrste lipoproteina.
Osim dobro poznatog HDL I LDL, tu su još i več spomenuti VLDL i IDL.
Međutim treba reći da ni sve HDL I LDL čestice nisu iste već da se dele na različite podtipove.
HDL tip 2 i 3, i LDL tip A i B su različiti podtipovi već dobro poznatih lipoproteina.
LDL čestice koje su stekle lošu reputaciju zapravo i nisu sve loše.
One koje mogu predstavljati problem za organizam jesu zapravo LDL čestice B tipa.
LDL B cestice su mali, tvrdi i gusti molekuli koji mogu da dovedu do arterioskleroze ukoliko su izloženi procesu oksidacije.

Upravo LDL B cestice su sklonije oštećenjima u procesu oksidacije što posledično dovodi do inflamacije na zidovima krvnih sudova koja dovodi do plaka.
Procesi koji dovode do oksidacije i do oštećenja LDL B mogu biti pušenje, izlaganje hrane visokim temperaturama u procesu obrade i pripreme kao na primer korišćenje biljnih ulja za prženje na visokim temperaturama, preterana upotreba prostih šećera i obradjenih žitarica, kao i hronično izlaganje stresu.
Pravi uzroci koji dovode do oštećenja krvnih sudova biće detaljno obrađeni u nekom od narednih tekstova.
Bitno je naglasiti da unošenje hrane bogate holesterolom zapravo nema puno veze sa nivoom holesterola koja će biti izmerena u telu.
Svaki put kada preko hrane unosimo veću količinu holesterola jetra smanjuje stvaranje svojih zaliha kako bi održala balans.

Ono što je najbitnije je da nivo izmerenog telesnog holesterola nema nikakve veze sa povećanim rizikom od dobijanja srčanog udara.
Prema zvaničnim statistikama više od polovine ljudi koji dožive srčani udar nema povišen holesterol.
Takođe više od polovine ljudi sa zabeleženim povišenim nivoom holesterola ima potpuno zdravo srce.
Nase telo zapravo koristi holestrol da popravi oštećenja na arterijma.
Dr. Mary Enig, navodi da je optuzivanje holesterola za izazivanje srčanih oboljenja zapravo kao optuživanje vatrogasaca za izazivanje požara.

Treba istaći i koje su negativne posledice namernog obaranja holesterola lekovima (statinima):

Smanjena seksualna funkcija.

Svi glavni seksualni hormoni su izgrađeni od holesterola, možete samo da zamislite kako će se namerno obaranje nivoa holesterola u telu odraziti na nivo testosterona koji će direktno uticati na seksualnu disfunkciju pogotovo kod  muškaraca.

Smanjena memorija i sposobnost mišljenja.
Mozak poptuno zavisi od holesterola da bi pravilno funkcionisao.
Iako mozak čini samo 2 % ukupne tezine tela, on sadrži 25% ukupnog telesnog holesterola.
Holesterol je vitalan deo membrana nervnih ćelija i igra odlučujuću ulogu u prenošenju neurotrnsmitera.
Bez holesterola nervne ćelije ne mogu efikasno da komuniciraju jedna sa drugom, i kada je efikasna komunikacija među nervnim ćelijama onemogućena  proces razmišljanja i memorija su ozbiljno pogođeni.

Smanjena energija

U slucaju korišćenja lekova statina za obaranje holesterola dolazi  do pražnjenja zaliha koenzima Q10.
Koenzim Q 10 se nalazi praktično u svakoj ćeliji našeg organizma.
Direktno učestvuje u procesu stvaranja energije, borbi protiv oksidacije koju stvaraju slobodni radikali kao i u odbrani ćelijske membarene i proteina.
Predstavlja jedan od najvažnijih antioksidanata u ljduskom organizmu.
Ljudsko srce je puno koenzima Q 10 koji mu omogućava da efikasno funkcioniše.
Bez koenzima Q 10 smanjuje se efikasnost rada srčanog mišića.
Što je samo po sebi apsurd, jer se obaranjem holesterola želi zaštiti srce od kardiovaskularnih oboljenja, ali ono što zapravo činimo jeste upravo slabljenje srca koje želimo da zaštitimo.
Danas je česta praksa da se kada se prepišu lekovi za snižavanje holesterola (statin), obavezno prepiše i suplementacija koenzimom Q10

U sledećim tekstovima ćemo se detaljno pozabaviti STVARNIM uzrocima koji dovode do oboljenja srca i krvnih sudova,  koja je to hrana koju treba izbegavati i zbog čega je holesterol uopšte došao na loš glas i kakva je uloga farmaceutskih kompanija u svemu tome.

Ono što je za sada potrebno da zapamtite jeste sledeće:

-Holesterol je molekul od koga se izgrađuju seksualni hormoni, vitamin D, kao i zučna kiselina.

-Holesterol direktno učestvuje u izgradnji membrane ćelija.

-Koncept dobrog i lošeg holesterola je zastareo.

-Postoji nekoliko tipova HDL I LDL holesterola.

-Nisu sve LDL cestice jednako opasne. LDL tipa B su skonije da podlegnu procesu oksidacije i oštećenjima.

-LDL čestice tipa B su opasne jedino kada su oštećene (kao prilikom izlaganja visokim temperaturama u procesu obrade hrane).

-Oštećen ili oksidisan LDL se prenosi do zidova krvnih sudova i započinje proces inflamacije.

-Inflamacija je podstaknuta oštećenjem do kojeg dovode slobodni radikali (proces oksidacije).

-Mnogo je bitnije znati kakav profil LDL čestica dominira u organizmu (tip A ili tip B) nego znati ukupan broj LDL čestica.

-Informacija o ukupnom broju LDL čestica bez podataka o tome koliko je od tih čestica tipa A i tipa B je zapravo prilično beskorisna u utvrđivanju rizika od pojave srčanih oboljenja.

-Oksidacija i inflamacija koju izaziva izlaganje  biljnih ulja  visokim temperaturama, velika upotreba šecera i obrađenih žitarica, kao i izlaganje hroničnom stresu su zapravo pravi uzroci srčanih oboljenja.

LDL zapravo nije loš holestrol.
Problem su LDL čestice tipa B koje kad se oksidišu izazivaju inflamaciju i pojavu plaka.
Zar nije onda logično da umesto što pokušavamo da snizimo nivo holesterola, pokušamo da eliminišemo faktore koji dovode do oštećenja i inflamacije?

 

Izbacivanje žumanaca iz ishrane sada baš i nema više puno smisla zar ne?